Već 5 godina doprinosna preduzeća u Srbiji zapravo pokušavaju da eliminišu poreze na doprinose, ali do sada zapravo nisu dobro prošla, dok je potreba za poklanjanjem solidna. Srbija je u stvari ostvarila impresivan napredak na svjetskoj listi dobrotvora, koja je za godinu dana ocijenjena kao 48.mjesto. 27. mjesto. ona se oporavila, tako da bi svakako bilo izuzetno važno da zemlja oslobodi doprinose od plaćanja poreza, izjavio je Veran Mati, izvršni direktor Srpskog dobrotvornog Foruma za diskusiju, prema rečima mađarske reči Vojvodine bez troškova. Prije 3 godine, Srbija je imala samo 100 godina. lokacija je bila oko navedene liste. „Iskreno, ovo izvanredno povećanje rezultat je solidarnosti otkrivene tokom izbijanja, zajedno sa dojenčadima tretiranim u inostranstvu“, izjavila je Mati, prema kojoj će se potreba za doprinosima povećavati u narednim godinama, pa je posebno važno da država ne oporezuje filantropske donacije., Ako treba da platite poreske obaveze zbog činjenice da ste humani, to je zaista zastrašujuće. Ako morate birati između plaćanja poreskih obaveza, kao i doprinosa hrani ili uništavanja hrane, to je nevjerovatno divlje.“Prijedlog za ukidanje poreskih obaveza na doprinose na stolu je već pet godina.
Stigli su mnogi doprinosi
On je dodao da je, prema informacijama do kojih je došla Fondacija „Catalyst Balkans“, u Srbiji prošle godine primljeno 42 miliona evra doprinosa, od čega je mnogo išlo za zdravstvo, ali bi pojedincima sa invaliditetom, obrazovanjem ili kulturom sigurno bile potrebne iste donacije. Petog dana nacionalnog doprinosa, više od 60 dobrotvornih kompanija, kao i ljudi, zapravo je počastvovano, uključujući one koji su uključeni u ukrajinsku kampanju ublažavanja i aktuelni projekat „Sačuvaj hranu, Sačuvaj čovečanstvo“.
Ni Istočno ni zapadno od Srbije?
U Srbiji, rusko-ukrajinska bitka predstavlja“ rekonstrukciju Kosovskog rata“ u toj političkoj priči, koja je jedan od razloga zašto naš Južni susjed odbija osuditi rusku agresiju, izjavio je Tibor Devilh, vanredni nastavnik pri profesorima za vladine i međunarodne studije pri Slobodnom univerzitetu u Ludovici. Ovaj deo spoljne politike Srbije dodatno je rezultirao zanimljivim stambenim napretkom u ovoj balkanskoj zemlji, što se takođe zalaže za novi mostobran za Rusiju u pravcu Evrope. Srpsko-ruski odnosi doneli su u proteklih 200 godina brojne transpozicije, ali nema sumnje da taj odnos ima duboke istorijske korene, veza između obe zemlje zasniva se više na saosećanju nego na bliskim ekonomskim odnosima. Tibor Devanh je u svom izlaganju govorio o pozadini ovih činjenica. Vanredni nastavnik Katedre za evropska istraživanja Mađarske akademije nauka rekao je: simptom slovenskog bratstva primećen je u 19.veku. to su zabilježile protuturske pobune početkom devetnaestog stoljeća, jer su Srbi uz rusku podršku istjerali osmanlije sa Balkana. Odavde se može datirati početak „velikog bratstva“, koje je dodatno okruženo nekoliko zabluda. Postoji zanimljiva sličnost u nijansama zastava obje zemlje, iako je redoslijed zapravo obrnut. Uprkos prijateljskim odnosima između obje zemlje, ekonomska mreža nije tako čvrsta. 13% izvoza iz Srbije ide u Njemačku, a slijede Italija, kao i Bosna i Hercegovina, a slijede Rumunija, kao i Mađarska. Rusija zaostaje 3,9%. Uporedive su okolnosti kada je u pitanju uvoz srpskih proizvoda, odnosno uvoz: Nemačke, Kine, Italije i Rusije. U svetlu informacija, iz tog razloga Rusija zapravo nije odlučujući igrač u Srpskoj ekonomskoj mreži, rekao je Tibor Devilh, koji je ove godine procenio anketu u moći, koja je potvrdila prijateljstvo obe osobe na društvenom nivou. Prema ovim podacima, 82,1 posto ispitanika protivi se sankcijama naspram Rusa. Prema 49 odsto ispitanika, Rusija je u pravu da radi ono što radi, dok Ukrajinu održava 6,1 odsto.
Nakon epizode rusko-ukrajinske bitke 24. februara, diplomatija Srbije bila je izuzetno razvijena
Nakon konferencije Evropskog saveta tog dana, zvaničnici EU osudili su rusku agresiju i privukli interesovanje njihovih učesnika i saputnika, koji se sastoji od Srbije. U emitiranom saopćenju dan nakon izbijanja rata, Aleksandar Vu Edinburg ustvrdio je da se „Srbija sigurno neće pridružiti dozvolama naspram Rusije, to nije ni u političkoj ni ekonomskoj kamatnoj stopi nacije“. Predsednik Doma Ivica da Minesi, Putinov drug, takođe je tvrdio da Srbija treba da ima na umu sopstvenu stopu interesa, da ne posećuje rat sa Rusijom ili Ukrajinom, ili da se slaže jedan protiv drugog. Audio govornik dodijelio je ulogu svoje nacije kao“najbolje za nas“. Te deklaracije dodatno su povukle paralele s kosovskom bitkom. „Srbija se ne smije potpisivati s pristalicama u odnosu na Rusiju, zbog činjenice da zemlje koje to sad zahtijevaju od Beograda, 1999.godine, kad je NATO srušio Jugoslaviju, nisu pomogle. Moramo održavati odlične odnose sa Evropskom unijom, ali i sa Rusijom i Kinom, zbog činjenice da ako Moskva i Peking ne zaštite Srbiju, onda niko neće“, rekao je Tibor Devilh. Te deklaracije dobile su istog dana rusku zahvalnost, a tumačio ih je Aleksandar Bocan-Harchenko, ruski ambasador u Beogradu. Prvi i današnji akt Srbije o osudi Rusije bila je rezolucija koju je u martu izabrala Generalna skupština UN-a, ali razlozi za to su vrlo malo razmatrani u Domu. Srbija je svojevrsni mostobran za Rusiju u pravcu Evropske unije.
Air Serbia, koju je imala Srpska država i Ujedinjeni Arapski Emirati, i dalje leti rutom. Moskva-Beograd-Pariz, koja radi kao most za stanovnike Rusije prema kontinentu, uprkos zabrani EU(akoz). Bitka je dodatno donijela domaći politički napredak. Tibor devilh to pripisuje realnosti da je bitka, koja je istaknuta i u kampanji za prolećne političke izbore, donela činjenicu da je događaj postojećeg predsednika Vu Minesija na kraju izgubio glasačke listiće, dok su tri proruske reakcionarne grupe osvojile 250 mesta u Skupštini Srbije. Tibor devilh detaljno je iznio tri izvodljiva uputstva za rast srpske diplomatije. Jedna od njih je i averzija iz EU, koja bi Srbiji svakako zauzvrat uskratila 30 mlrd EUR. Razni drugi izvodljivi pravac je raskid s Rusima, što nosi političke opasnosti za prorusko srpsko društvo. Uprkos prethodno navedenim podacima, društvo snažno smatra da Rusija ostaje najveći finansijer u Srbiji. Istina je, ipak, da funkcija ruskog gasa koji dolazi u zemlju nije zanemarljiva. Očigledno, odnos nije bez oblaka, što pokazuju nedavne špijunske detrakcije, kada su pokušali da dobiju informacije o srpskoj vojsci sa ruske strane. Tibor devilh vidi 3. uputstva unapređenja spoljne politike Srbije u proširenju diplomatije do sada. On vjeruje da će sigurno ostati na poslu. Kao rezultat toga, put Srbije može se opisati izrazom „ni Istok ni Zapad“ u narednom periodu.
