SVETSKI DAN KNJIGE I AUTORSKIH PRAVA

23 Apr/2021 Objavljeno u Blog

U Parizu 1955. godine, na generalnoj konferenciji UNESKO-a doneta je odluka o obeležavanju Svetskog dana knjige i autorskih prava. Taj dan je 23. april, dan na koji je navodno preminuo jedan od najvećih renesansnih pisaca, Vilijam Šekspir. Kada bismo se upoznali sa nekim ko dolazi iz potpunosti druge galaksije, kako bismo mu objasnili zašto smo ovaj datum proglasili Svetskim danom knjige? Šta je to toliko posebno u vezi sa knjigama da smo jedan dan obeležili njome? Šta je knjiga za čoveka? Čemu nam ona služi?

Verujem da smo svi barem pročitali jednu knjigu u životu. Knjige se danas mogu naći u bibliotekama, knjižarama, marketima, trafikama, pijacama, buvljacima, vašarima, sajmovima, školama, domovima, mogu se naći i na internet sajtovima, fajlovima, mejlovima… Ne postoji mesto na kojem knjiga ne može da pronađe svoj dom, ne postoji mesto gde se nećete susresti sa knjigom. Kad bi sad došla ta neka osoba iz druge dimenzije, kako bismo joj na kraju objasnili, zbog čega mi čitamo sve te silne knjige svih tih raznoraznih pisaca?

Kada otvorite jednu knjigu, otvorili ste sebi jedan put, krenuli ste na putovanje. Nije to putovanje sa rančem na leđima, već putovanje na krilima mašte u neku zemlju čuda. Jer kada uđete u tu knjigu, ušli ste u svet tog pisca, u njegove reči, njegovu umetnost. Vi ste uskočili u jedan sasvim novi svemir u kojem ne znate šta vas sve čeka! Upoznaćete se sa likovima iz te knjige i možda će to biti neki ljudi za koje niste znali da postoje, možda će vam to biti nešto u potpunosti strano. A kako svaka osoba ima nešto da nas nauči, tako imaju i ti likovi iz knjiga. Upoznaćete se takođe i sa likovima koje ste možda već negde susreli, možda ih već vrlo dobro poznajete. I u njima ćete prepoznati možda vašeg člana porodice, vašeg prijatelja, možda i vas same. Ti likovi su ogledalo ovog sveta, ogledalo nas samih. I kroz njih samo još više upoznajemo svet i upoznajemo sebe. Tu su da nam pokažu šta je to sve što mi jesmo kao i šta sve to možemo da budemo. Tu su da i nam pokažu šta sve to nismo, šta nam je strano i daleko, ali i kako to sve da razmemo. Knjiga je tu da nam pomogne da oformimo svoj stav o svetu oko nas. Kroz knjigu učimo da razlikujemo dobro i zlo. Učimo o istoriji našeg sveta, o razlozima zašto je on ovakav kakav danas jeste.

Knjiga je naš izvor znanja, izvor objašnjenja svega onog što nam nije jasno. Svi ti pisci koji su bili na ovom svetu pre nas, ostavili su nam svoje znanje i umetnost. Oni su ljudi koji su imali iste probleme kao i mi, jednake nedaće i uz pomoć njihovih dela mi lakše možemo da prebrodimo svoje probleme. Kroz čitanje osećate plemenitost Astrova, hrabrost Don Kihota, izgubljenost Jozefa K., zaljubljenost Romea i Julije, Petrarkinu tugu i Hamletovu neodlučnost. Osećate duboko sve njihove osobine, i čitajući kao da vi postajete oni, kao da u tom momentu vi jeste oni. Jer ih razumete, jer su sve te osobine koji imaju svi ti likovi, osobine svih nas ljudi na svetu. Skoro sa svakim likom imamo nešto što nas povezuje, neku nit koja nas spaja. I kao da kroz priču u toj knjizi, ta nit raste, uvećava se i postoji sastavni deo našeg života. Zato su nam knjige korisne, jer kad dođemo do neke dileme, do preispitivanja, setimo se Hamleta, setimo se njegovog ,, biti ili ne biti ’’, njegove neodlučnosti i ugledajući se na njega, mi delamo u našem životu. Mi tada biramo da li ćemo biti ili ne biti, da li ćemo poduzeti akciju ili ostati pasivni! Svako od nas je barem jednom bio neodlučan, svako od nas je barem jednom bio Šekspirov Hamlet. Knjige su tu da nam pomognu da znamo kako, zašto, gde i zbog čega.

,,Knjige su najtiši i najstalniji prijatelji. One su najprihvatljiviji i najmudriji savetnici i najstrpljiviji učitelji.’’ Čarls Eliot

Ako nekud krenete, i zaboravite knjigu, ona neće nigde otići. Ona će vas uvek čekati baš tu gde se je ostavili i neće se u njoj ništa promeniti. Ona će biti tu za vas, kao verni prijatelj. I čim se vratite, čim je ponovo uzmete u ruku, neće se opirati. Prepustiće vam se u potpunosti prepustiće se vašoj mašti da
uplovite u njen svemir. I uvek otvarajući knjigu, prepuštajući njoj, postajete sa svakom rečenicom jedan bogatiji i plementiji čovek.  Knjiga je tu da nam bude prijatelj, da nam da savet koji nam je potreban, da nas zagrli kad smo tužni, da nas oraspoloži, da nas sasluša iznutra, da obriše sve naše suze. Tu je da nas razume, jer nema većeg razumevanja između dve stvari nego kad između njih postoji empatija. Tu je da nam pokaže da nismo sami na ovom svetu, u svojim svojim problemima, niti sami u svojim radostima. Tu je da nam pokaže šta znači biti čovek. Svaki put kad završimo poslednju stranicu jedne knjige, završili smo svoje magično putovanje, koje ostaje duboko u našem sećanju. Zatvarajući tu knjigu, ostavljamo jednog prijatelja iza sebe i nosimo ga u sebi kao izvor znanja, zabave i inspiracije za život. Možda ćemo posle svega ovog što smo rekli, uspeti da ubedimo biće iz druge dimenzije zašto su nam knjige važne i zašto ih čitamo. Možda ćemo uspeti da ga ubedimo, da dođe do neke biblioteke u našem gradu, i izabere neke korice, jer će kroz njih iskusiti sve ono što se na ovom svetu iskusiti može.

Autor teksta: Pavle Hrnčić