SLAVIMO PRAZNIK RADA UZ VISOKU STOPU NEZAPOSLENIH MLADIH

01 Maj/2021 Objavljeno u Blog

Svake godine tradicionalno se obeležava praznik rada, negde kroz sećanje znamo da se tamo negde neko izborio za neka prava, te da početak meseca maja spojimo sa vikendom i iskoristimo vreme da otputujemo, provedemo vreme u prirodi i organizujemo zajednički ručak sa porodicom i drugarima. Da li je praznik rada zaista vreme koje smo počeli da koristimo isključivo za neizlazak iz sopstvene zone komfora ili je podsetnik da nam bitne činjenice promiču pred očima?

 

MLADI I MOGUĆNOST (NE)ZAPOSLENJA

 

Iako godinama unazad nezaposlenost mladih opada i dalje je veliki broj mladih koji nisu zaposleni. Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje,  a izvoru KOMS-a, broj mladih koji su nezaposleni u maju 2020. godine iznosi 104 702 osobe. Praktično, jednu petinu ukupno nezaposlenih u Republici Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina. Podaci pokazuju i da veliki broj mladih nije zaposlen, ali nije ni evidentiran u registru Nacionalne službe za zapošljavanje čime se ne nalaze u evidenciji nezaposlenih. Mladima navode da im je kod zaposlenja najvažnija zarada, a zatim mogućnost za napredovanje. Najveći broj mladih smatra da je plata u iznosu od 65 000 – 80 000 dinara dovoljna za pristojan život. Zabrinjava ih činjenica da su dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti u odnosu na formalno i neformalno obrazovanje.  Dodatno ih muči i opterećuje činjenica da i nakon završenih fakulteta, mnogih kurseva i obuka i dalje ostaju bez mogućnosti pronalska posla  i ostvarivanja stalnog radnog odnosa. Do nedavno skoro da svaki otvoreni konkurs i poziv za posao ima neretko natuknicu „Potrebno najmanje godinu dana iskustva na navedenoj  ili sličnoj poziciji“. Određene kompanije su u poslednje vreme prestale da gledaju prethodno iskustvo kao najvažniji faktor prilikom zaposlenja, gde su HR sektori doživeli poseban procvat. Svaka zemlja, pa tako i Srbija ulaže velike napore i kapacitete kako bi  unapredila položaj mladih u društvu, ono što bi dodatno doprinelo jeste i „osveženje“ obrazovnog sistema, kao i fakultetskih akreditacije koje bi bile potpuno u korak sa vremenom, da ne kažemo – potrebama tržišta rada. Prema istraživanju gotovo da svaka mlada osoba očekuje različite benefite nakon završenih srednjih i fakultetskih diploma, pitanje je kome se onda obratiti? Koji je put ka stvaranju iskustva i osamostaljenju mladih?

 

MLADI DA BUDU PITANI I NE BUDU NA MARGINAMA

 

Kako bi mladi pronašli „prostor kojem pripadaju“, zahvaljući zajedničkom radu omladinskog civilnog sektora sa donosiocima odluka, položaj mladih dobija sve veći značaj. Taj prostor podrazumeva omladinske i organizacije za mlade, đačke i studentske parlamente, lokalne kancelarije za mlade, lokalne i republičke akcione planove, međunarodne razmene studenata, Ministarstvo omladine i sporta, razne mehanizme ministarstava i lokalnih uprava. OPENS doprinosi Novom Sadu podsticanjem aktivnog učešće mladih u društvu.  Umrežavanjem, saradnjom i uloženim resursima osnažuje mlade različitim mehanizmima i programima. Novosadski omladinski forum, Omladinski centri i klubovi, KOMS i mnogi drugi takođe doprinose da mladi aktivno učestvuju u oblikovanju života zajednice, kreirajući sadržaje koji ih interesuju. Da budu pitani i ne budu na marginama. Svaki akter gore navedenih doprinese zajedničkom cilju – održivom i odgovornom sistemu zaštite i razvoja mladih Srbije. Kako bismo bili u koraku sa mladima, potrebno je redovno istraživati potrebe mladih kako u Novom Sadu, tako i u ostatku zemlje, kao i uraditi evaluaciju prošlih aktivnosti i postojećih dokumenata koji su značajni za mlade.