NOVE NAVIKE ZA BRUCOŠE

18 Sep/2020 Objavljeno u Blog

Početak studiranja studenti uglavnom povezuju sa promenama očekivanja koja su gradili tokom srednje škole, koja su neretko i razočarenja, ali je sigurno da niko nije ostao ravnodušan na ovaj period. Kako “novi početak” zamišlja ovogodišnja generacija brucoša s obzirom na to da je situacija sa pandemijom izmenila sva dosadašnja pravila? Jelena Sipić je ove godine upisala Žurnalistiku na Filozofskom fakultetu, i ona će, zajedno sa svojim kolegama, od oktobra verovatno stvoriti novu, vanrednu sliku o prvim studentskim danima.

 

Da li misliš da ćeš, kao neko ko upisuje ove godine fakultet i treba da se upozna sa sistemom i svim novinama koji on donosi, biti toga uskraćena zbog novonastale situacije?

– U vreme tehnologija, nije teško navići se na komunikaciju preko mejlova, društvenih mreža i kamere, ali mislim da ćemo izgubiti čari novog početka, kao i upoznavanje sa kolegama i samim sistemom rada. Na sve to, kao neko ko je upisao Žurnalistiku i u skladu sa tim voli da iznosi svoja mišljenja, smatram da ona najbolje mogu da se dočaraju uživo, mlatarajući rukama i sa povišenim tonom.

Da li su ti novonastali uslovi otežali izlazak na prijemni i pripremu za sam fakultet?

-Jedini problem koji mi pandemija za sad predstavlja jeste gušenje pod maskom, jer sam provincijalka i putujem autobusom do Novog Sada. Osim toga, fakultet je za vreme prijemnih ispita bio dobro organizovan, što očekujem i od oktobra, pa verujem da nećemo imati nikakve smetnje tokom predavanja.

Ukoliko se nastava nastavi online ovaj zimski semestar, šta će ti ipak najviše nedostajati kad je reč o razgovoru uživo?

-Koliko god bile rasprostranjene, društvene mreže, nikada neće moći da zamene razgovor, jer se ništa ne može porediti sa direktnim kontaktom i iskre u očima sagovornika koji priča o tome kako je feminizam bitan ili kako treba govoriti o problemima sa kojima se suočavaju ljudi sa invaliditetom. Lepo je napisati dugačak status na fejsbuku ili esej na zadatu temu, ali je jos lepše izdeklamovati svoje argumente i gledati odobravajuća lica svojih istomišljenika. Ipak, mislim da je za sve studente, a posebno brucoše, najbolje da godinu provedu u amfiteatru, oči u oči sa profesorima, jer će se na taj način najbolje upoznati sa njihovim načinom rada.

Znaš li kome treba i možeš da se obratiš ukoliko imaš nekih nedoumica na fakultetu?

-Do sad sam sve informacije dobijala od starijih studenata koje poznajem, ali ukoliko u budućnosti bude nekih većih nedoumica, ne sumnjam da će nam profesori i asistenti biti na raspolaganju. Takođe, sajtovi fakulteta su odlično uređeni i sadrže sve bitne informacije, tako da mi ni u jednom momentu nije bio problem da se snađem.

Jesi li čula za psihološku podršku mladima na fakultetu?

– Nisam, ali će mi biti potrebna i prilično sam se zainteresovala, pa ću sada da izučim recenzije na ovu temu! Fakultet funkcioniše sasvim drugačije od srednje škole i mislim da će mnogima biti potrebna pomoć da se naviknu na promene koje donosi selidba i osamostaljenje, a onda i samo studiranje. Verujem da će profesori imati razumevanja za našu generaciju jer nas je sve stiglo i nismo tražili da patimo ovoliko!

Kako zamišljaš novi oktobarski početak?

-Trudim se da ništa ne idealizujem, ali ga zamišljam kao na filmu: učenje u slatkom kafiću uz ispijanje tople čokolade i prekucavanje gradiva na laptop. Radujem se novim poznanstvima, odrastanju, iskustvu i debatama na časovima. S obzirom na to da nam se školska godina završila još u martu, nažalost nismo doživeli bleju na klupici, bežanje sa časova tokom maja jer smo smorili profesore (kao i oni nas), odlazak na kafu umesto na čas istorije i magiju zvanu ‘matursko veče’, samo možemo da se nadamo da ćemo to na neki način nadoknaditi pre prvog roka i paničnog nabavljanja skripte, učenja i iščekivanja prve desetke. Nemam strahove, jedino što se oseća jeste pozitivna trema jer počinje novo poglavlje u životu.