NE TREBA DA SE SMANJUJEMO DA BISMO STALE U TUĐE KALUPE

07 Mar/2021 Objavljeno u Blog

Dženis Džoplin. Ikona ženskog glasa i glasa žena.

U predstavi “Ko je ubio Dženis Džoplin?” ona nam poručuje da ne treba da se smanjujemo da bismo stale u tuđe kalupe – kalupe u kojima žene i devojčice treba da budu čiste, mirne, tihe i poslušne; kalupe u kojima su žene pripremane samo da budu nečije i da rade za nekoga. Uvek su to te “teške, besne i tvrdoglave” devojčice poput Dženis, koje slome svaki taj kalup jer unikatnost, jačina i individualnost ne znaju za granice, rastu i cvetaju beskrajno. Dženis je, uprkos svima i svemu, jasno i glasno odlučila da će ona biti ta koja će raditi za sebe, da će ona biti ta koja će se boriti za sebe i za svoj san.

“To je ona što nosi pantalone!”

Koliko samo snage i borbenost u sebi nosi jedna Dženis kada, uprkos svim predrasudama i odbijanjima, ona maksimalno vlada svojom moći samoizražavanja, pa čak iako to predstavlja nešto ekstravagantno i do tada nikad viđeno! Predstava nas podstiče da se zapitamo da li je ženski bes zaista bes ili je to samo čvrst temelj da se po svaku cenu postigne zacrtan cilj i ostvari najveći san? Zašto se to, na primer, kod muškaraca podrazumeva, a kod žena se to smatra besom ili hirom?

Uprkos tome što smo po pitanju rodne ravnopravnosti znatno napredovali u odnosu na 1960-te, i dan danas svedočimo tome da se mnogi konci naše borbe za individualnost i ravnopravnost i dalje zašivaju, a ova predstava nas samo podseća da su mnoge stvari u vezi sa položajem žene u društvu problematične i dan danas, čak možda ne toliko sistematski koliko u našem kolektivnom mentalitetu.

„Šta imate da izgubite ako sada progovorite? Ništa.

A šta ako nastavite da ćutite? Izgubićete sebe“.

Ove reči su mi ostale duboko urezane i ne prođe ni dan, a da ne pomislim na njih.

To nam se pokazuje iznova i iznova kroz aktuelne teme koje se prožimaju od početka godine. Jedna hrabra žena je ustala i oglasila svoje traumatično iskustvo kao žrtva seksualnog zlostavljanja i time povukla još nekolicinu hrabrih žena da urade isto. Jedna mlada devojka je dala prostor pričama i strašnim doživljajima iz porodilišta nekoliko stotina majki sa naših prostora. Hiljade i hiljade žena je izašlo na ulice u jednoj državi jer ne dozvoljavaju da im se oduzimaju osnovna prava njihovog sopstvenog tela. Žene su stale jedna uz drugu. Žene su PROGOVORILE!

Hvala ti, Dženis, što nisi ćutala!

 

Autor teksta:
Jovana Filipović
OPENS ambasadorka