KAKO MOGU DOPRINETI SPREČAVANJU KLIMATSKE KATASTROFE?

15 May/2021 Objavljeno u Blog

Svaki dan viđamo nove vesti o novim nepogodama na medijima – bili to požari u Amazoniji ili poplave u Indoneziji. Nakon njih vidimo na društvenim mrežama objave o tim događajima sa opisima poput ,,spasimo našu planetu”, no ove objave nestanu sa vremenske linije istom brzinom kojom su i došle, te ljudima vrlo brzo iščeznu iz glave. Da li se pokret za zaštitnu sredinu sveo na to? Nije. Loša vest se uvek širi dalje od dobre. Naime, dosta organizacija se aktivno bavi sprečavanjem potpune klimatske katastrofe, na primer organizacije koje čiste okeane ili one koje lobiraju za prestanak upotrebe fosilnih goriva. Situacija nije toliko crna koliko izgleda u medijima, ali to nije razlog da se opustimo, jer ćemo ovim tempom i dalje morati da prebrodimo dosta posledica našeg zagađivačkog društva.

Kako mogu da pomognem?

  1. Proširi svoja znanja svojoj okolini. Da bi se ikakva promena dogodila na društvenom nivou, društvo prvo mora da zna da problem postoji. Nekoliko institucija koje se bave zaštitom životne sredine u Srbiji su: Ministarsto zaštite životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Gradska uprava za zaštitu životne sredine, kao i Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije.
  2. Nakon priče kreni i u rad – udruži se u organizacije koje brinu o prirodi i/ili volontiraj na akcijama za čišćenje prirode. Čišćenjem smeća ćeš shvatiti kakve posledice nose naše životne navike i pomoći ćeš da se te iste posledice smanje. Takođe ćeš ulepšati svoju sredinu. Navodim ti samo neke od organizacija koje se bave zaštitom životne sredine: Inženjeri zaštite životne sredine, Zelena lista, Udruženje reciklera Srbije, Čepom do osmeha, AktivNS, WWF Adria, Novosadska biciklistička inicijativa, EKO kurir.

Danas (15.5.) se obeležava Međunarodni dan akcija za klimu i to je savršena prilika da počneš da se zanimaš za budućnost naše planete. Drevna kineska poslovica kaže: “Put od hiljadu milja počinje jednim korakom.”

Kako je počela čitava priča oko globalnog zagrevanja?

Već 1896. je švedski naučnik Svante Arrhenius postavio hipotezu da spaljivanje fosilnih goriva ima uticaj na klimu, ali su ovakve ideje bile u manjini u naučnom svetu sve do kraja dvadesetog veka, kada je većina naučnika prihvatila činjenicu da ljudska aktivnost menja klimatske prilike. Ironično, ovo je prvi put dokazano od strane naftnog giganta Exxon-a u 1970-tim, kada je svom istraživačkom timu dao zadatak da istraži uticaj naftnih bušotina u Aljasci. Naučnici su tada otkrili da će se zbog prisutnih naftnih bušotina otopiti znatno više leda nego inače. Od tada je problem postepeno izlazio na videlo, a 1992.  je ozvaničen Kyoto protokolom o zaštiti životne sredine, koji je potpisan od strane većine zemalja sveta.

Gde mogu da odnesem stvar koja mi više ne treba, a da ne završi na deponiji?

Mnogi ljudi ne misle o svom smeću, bace ga u kantu i istog trenutka zaborave da postoji. Iznenadili biste se da znate koliko postoji kompanija koje recikliraju naše smeće, kao na primer:  Čepom do osmeha (reciklaža plastike), Lidl (reciklaža baterija), H&M (reciklaža garderobe), Telenor i iStyle (reciklaža elektronskih uređaja), Greenfest (doniranje odeće). Za kraj ću navesti jedan pozitivan primer zaštite životne sredine u mom gradu – Novom Sadu, u kojem sam i sam učestvovao. Naime, volonteri su, kao priznanje za Oktobrsku nagradu, dobili svoju volontersku oazu, u kojoj smo zasadili različita drveća zajedno sa radnicima iz gradskog zelenila. Takođe bih voleo da napomenem i gradsku subvenciju za kupovinu bicikala koja pomaže da se smanji broj auta na puta kao i poveća aktivnost građana i korišćenje ekološkog prevoza.

 

Autor teksta: Marko Mitošević