“ŽIVIMO MEĐU DOBRIM LJUDIMA” Novosadski volonterski servis

“Zanimljivo je da su i ostale prestonice po Evropi imale koordinatore volontera, što je i samo po sebi uticalo na širu drušvenu zajednicu. U našem slučaju dve prestonice sarađuju na razvijanju volonterskog servisa i to bi trebalo da dâ pun efekat na lokalnu zajednicu. “

Jedan od prvih koraka ka stvaranju sistemski uređenog modela Novosadskog volonterskog servisa – projekta koji treba da omogući sprovođenje kvalitetnog, održivog i organizovanog rada sa volonterima i volonterkama, nedavno je sproveden kroz održavanje pet okruglih stolova u Novom Sadu. Naime, u okviru projekta “Novosadski volonterski servis”, koji zajednički sprovode Omladinski savez udruženja “Opens2019” i Fondacija Novi Sad 2021 održano je pet okruglih stolova ciljem predstavljanja modela servisa i prikupljanja sugestija od strane volontera i organizatora volontiranja – institucija, udruženja i ustanova koje se bave različitim segmentima društva.
“Ideja je bila da čujemo organizatore volontiranja, ali i volontere, kako im se čini volonterski servis, koja su njihova iskustva, šta bi dodali, šta isključili. Posebno koji su standardi za kvalitetan rad servisa. Hteli smo da konkrtizujemo priču radeći mapiranje potreba i to u pet sektora: omladini, kulturi, zdravstvu, sportu i zaštiti životne sredine“, objašnjava Vojislav Prkosovački, koordinator Novosadskog volonterskog servisa.
Uzimajući u obzir značaj volontira, pa čak i postojeći zakonski okvir u našoj državi, ono što je generalno bila zajednička nit svakog od pet okruglih stolova jeste da se volontiranje u našoj zemlji susreće sa problemima kao što su: neodgovarajući rad sa volonterima, njihovo stihijsko angažovanje, bez precizno definisanih volonterskih pozicija i programa, nedostatak odgovarajuće podrške u njihovom radu, nesklad između želja i interesovanja volontera i trenutno dostupnih aktivnosti.

   

Prkosovački kaže da je jasno da ne postoji insitucionalni okvir.
„Preciznije, ne postoji održivi institucionalni okvir u kome volontiranje može da se razvija na način kako ga mi prepoznajemo i kako ga prepoznaju ove dve prestonice, kroz proces projekta NSVS (novosadski volonterski servis). Što znači da ne postoji insitucija u okviru neke mesne zajdnice, grada ili pokrajine, te osoba ili savet ili odbor koji se bavi samo volontiranjem. A, tako nešto je itekako potrebno.“
Potrebno je, jer itekako postoji potreba za volontiranjem i volonterima, budući da volonterizam ima otvoren prostor kroz sve sektore društva.
„Da bi se bavili volontiranjem u ovom, organizovanom smislu, i kada pričamo o volonterskom menadžmentu, tu moraju da se unesu neki kapaciteti, finansijski, ljudski, materijalni, tehnički i tako dalje. Jasno, nemaju sve organizacije razvijene kapacitete da bi se bavile volontiranjem na jedan kvalitetan, standardizovan način. I to je jedan od prvih problema. Kroz ovakvu platformu, Novosadski volonterski servis bi, između ostalog, bio podrška organizacijama u smislu obuka i mini projekata, malih grantova za razvijanje volontiranja,“ objašnjava Prkosovački dodajući da to pak ne znači i da NSVS nudi „fond raspoloživih volontera“.
„NSVS neće biti prostor koji ću ja da nazovem i gde ću tražiti da mi se iz špajza izvuče 10 volontera za neki moj festival ili sportsko takmičenje. Prosto će biti postor i uređen mehanizam u kom se susreću volonteri s jedne strane – koje edukujemo, te, shodno njihovim ličnim afinitetima, upućujemo na organizaciju koja ima otvorenu volontersku poziciju. S druge strane imamo organizacije i insitutcije koje će blagovremeno nas obavestiti kakvu volontersku poziciju imaju i kakvog volontera žele i uz pomoć NSVS kreirati pristup. Na taj način pristupamo planski i ne mogu da se dese recimo zloupotrebe volontera.“
Predstavljanje modela servisa i prikupljanja sugestija od strane volontera i organizatora volontiranja – institucija, udruženja i ustanova koje se bave različitim segmentima društva, u formi orkuglih stolova prva je faza realizacije projekta NSVS.
„Sledeći korak u okviru projekta jeste konferencija 8. decembra, povodom Dana volontera (koji je 5. Decembra). Na samoj konferenciji ćemo prestaviti zaključke sa okuglih stolova, najznačajnije inpute koje smo dobili od svih aktera. Prikazaćemo priručnik o volonterskom menadžmentu koji treba da izađe iz ovog projekta. Pozvaćemo patnere iz OPENSa i EPKa, lokalne samouprave i kancelarija za mlade, da predstave svoja iskustva i ta konferencija će zaokružiti taj prvi deo projektnih aktivnosti“, zaključuje Prkosovački.

   

Kroz prvu fazu projekta prošlo je više od 50 organizacija i institucija koje uključuju volonterizam u svoje aktivnosti, te i više od 100 ljudi koji su na neki način uključeni u ovu oblast. Ono što je posebno zanimljivo jeste da se, umesto pričanja o problemima i izazovima volontiranja, tokom poslednjih nedelja, u civilnom sektoru zajednički radilo na kreiranju mehanizma koji bi trebalo da poboljša volonterizam u lokalnoj sredini.

   

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Kontaktirajte nas

  • Telefon:
    +381 (0)64 576 02 72
  • e-mail:
    office@opens2019.rs

Društvene mreže

© 2017 OPENS2019 | Izrada sajtova Zequester